Za branje gljiva za sopstvene potrebe zakon ne propisuje dozvolu, ali ko gljive bere radi prodaje mora imati dozvolu Agencije za zaštitu životne sredine i biti upisan u Centralni registar privrednih subjekata za otkup i promet divljih vrsta. Novi Zakon o zaštiti prirode važi od 15. avgusta 2026, a za komercijalno branje bez dozvole propisuje kaznu od 250 do 4.000 evra za fizičko lice. Pravilnik iz aprila 2026. navodi 17 nadzemnih vrsta gljiva i tartufe koji se smeju sakupljati za prodaju, među njima vrganje, lisičarku, mrku trubu i smrčke. Zaštićene vrste zabranjeno je brati i prodavati.
Ovaj vodič sabira pravila za branje, listu vrsta i kazne na jednom mestu.
Da li za branje gljiva treba dozvola?
| Situacija | Šta važi |
| branje za sopstvene potrebe | zakon ne propisuje dozvolu Agencije; zabrane za zaštićene vrste važe za sve |
| branje radi prodaje | dozvola Agencije i upis u CRPS za otkup i promet divljih vrsta |
| branje za firmu koja ima dozvolu | ugovor sa imaocem dozvole i kopija dozvole kod sebe |
| branje na tuđem zemljištu radi prodaje | prethodna saglasnost vlasnika zemljišta |
| zaštićeno područje, na primer nacionalni park | branje i prodaja šumskih plodova i gljiva su delatnosti za koje se plaća naknada upravljaču |
- Zahtev za dozvolu sadrži podatke o podnosiocu, vrstu i količinu, lokaciju branja i period, a firma prilaže i spisak berača.
- Dozvolu Agencija izdaje samo ako promet neće ugroziti povoljno stanje očuvanosti populacije vrste.
Koje gljive se smeju sakupljati za prodaju?
Lista iz Pravilnika o korišćenju divljih vrsta ("Sl. list CG", br. 50/2026):
| Gljiva | Latinski naziv |
| pravi vrganj | Boletus edulis |
| borov vrganj | Boletus pinophilus |
| raspucali vrganj | Boletus reticulatus |
| lisičarka | Cantharellus cibarius |
| mrka truba | Craterellus cornucopioides |
| obični i mali prosenjak | Hydnum repandum, Hydnum rufescens |
| borovača i druge mlečnice | Lactarius deliciosus, L. deterrimus, L. salmonicolor, L. sanguifluus, L. semisanguifluus |
| obična puza | Armillaria mellea, Armillaria ostoyae |
| vilin klinčac | Marasmius oreades |
| stožasti i svetli smrčak | Morchella conica, Morchella esculenta |
| beli i crni tartufi | Tuber spp. |
- Najveće količine po vrsti određuje Stručna podloga koju Agencija izrađuje za tri godine i objavljuje na svom sajtu.
- Sakupljač vodi evidenciju o ubranim i prodatim količinama i dostavlja je Agenciji do 31. marta za prethodnu godinu.
Šta menja novi Zakon o zaštiti prirode?
- Zakon "Sl. list CG", br. 117/2026 važi od 15. avgusta 2026 i zamenio je zakon iz 2016.
- Dozvolu za komercijalno branje i dalje izdaje Agencija (član 93).
- Pravilnik iz aprila 2026. primenjuje se dok se ne donesu novi podzakonski akti, za koje zakon daje rok od godinu dana, ako nije u suprotnosti sa novim zakonom (član 128).
- Zaštićene divlje vrste biljaka i gljiva zabranjeno je brati, sakupljati, posedovati, kupovati, prodavati ili nuditi na prodaju (član 85).
Kolike su kazne za branje radi prodaje bez dozvole?
| Ko | Kazna |
| fizičko lice | od 250 do 4.000 evra |
| preduzetnik | od 1.000 do 24.000 evra |
| pravno lice | od 2.000 do 80.000 evra |
| odgovorno lice u pravnom licu | od 500 do 8.000 evra |
- Kazne su propisane članom 127 za branje, sakupljanje i korišćenje divljih vrsta radi prodaje bez prethodne dozvole.
Pre odlaska u Durmitor ili Biogradsku goru pogledajte vodič o ulaznicama za nacionalne parkove i o planinarskim stazama. Gde se prodaju domaći proizvodi u Podgorici piše u vodiču o pijacama, a kako se upisuje gazdinstvo u vodiču o registru gazdinstava.
Česta pitanja
Da li treba dozvola za branje gljiva u Crnoj Gori? Za branje radi prodaje treba dozvola Agencije za zaštitu životne sredine. Za sopstvene potrebe zakon ne propisuje dozvolu, ali zaštićene vrste ne smeju se brati.
Smem li prodati vrganje koje sam ubrao? Samo ako imate dozvolu Agencije i upis u CRPS za otkup i promet divljih vrsta, ili berete za firmu koja ima dozvolu, uz ugovor i kopiju dozvole.
Kolika je kazna za prodaju gljiva bez dozvole? Fizičkom licu od 250 do 4.000 evra, preduzetniku od 1.000 do 24.000 evra, a pravnom licu od 2.000 do 80.000 evra.
Koje gljive su na listi za komercijalno branje? Sedamnaest nadzemnih vrsta, među njima pravi, borov i raspucali vrganj, lisičarka, mrka truba, mlečnice i smrčci, kao i tartufi.
Mogu li brati gljive u nacionalnom parku? Branje i prodaja šumskih plodova i gljiva u zaštićenom području spadaju u delatnosti za koje se plaća naknada upravljaču, pa uslove proverite kod uprave parka.
Da li važi stari pravilnik o sakupljanju iz 2010? Ne. Pravilnik iz 2026. ukinuo je pravilnik iz 2010, a primenjuje se i uz novi zakon dok se ne donesu novi propisi.
Izvori
Dozvolu, zabrane i kazne propisuje Zakon o zaštiti prirode ("Sl. list CG", br. 117/2026), čl. 71, 85, 93, 127 i 128. Listu vrsta i obaveze sakupljača propisuje Pravilnik o bližem načinu i uslovima korišćenja i sakupljanja divljih vrsta ("Sl. list CG", br. 50/2026). Podaci su provereni 29. septembra 2026. Fijaka je oglasni prostor; ovaj tekst nije pravni savet.