Da li je osiguranje stana obavezno u Crnoj Gori? Opšta zakonska obaveza ne postoji u zakonima koje smo pregledali. Obaveza može nastati ugovorom o hipoteci, a o osiguranju zgrade odlučuje skupština etažnih vlasnika.
Pretraga u Crnoj Gori pokazuje šta se traži o osiguranju stana: uz "osiguranje stana" idu "crna gora", "iskustva", "cena" i "od poplave i požara", uz "osiguranje stana cijena" idu "forum" i "od potresa", a traži se i "osiguranje kuće crna gora". Cene polisa zavise od osiguravača i ugovorenih rizika, pa ih ovde ne navodimo. Ono što važi za svaku polisu propisuje crnogorski Zakon o obligacionim odnosima.
Ovaj tekst objašnjava da li je osiguranje obavezno, kako svota utiče na naknadu, koje štete nisu pokrivene, šta ako premija nije plaćena, šta raditi kad nastane šteta i šta biva s polisom kad se stan proda ili je pod hipotekom.
Da li je osiguranje stana obavezno
Nijedan od zakona koje smo pregledali ne propisuje opštu obavezu vlasnika da osigura stan. Obaveza može nastati na dva načina:
- Ugovor o hipoteci. Crnogorski Zakon o svojinsko-pravnim odnosima dozvoljava da se ugovorom o hipoteci predvidi obaveza hipotekarnog dužnika da osigura nepokretnost. Šta banke traže uz stambeni kredit, objašnjava naš tekst o stambenom kreditu.
- Zgrada. O osiguranju stambene zgrade odlučuje skupština etažnih vlasnika. Kako skupština radi, objašnjava naš tekst o upravniku zgrade.
Spisak društava koja imaju dozvolu za rad objavljuje crnogorska Agencija za nadzor osiguranja.
Šta osiguranje imovine pokriva
Osiguranje imovine može zaključiti svako ko ima interes da se osigurani slučaj ne dogodi, jer bi inače pretrpio materijalni gubitak. Naknada služi da pokrije štetu i ne može biti veća od štete koju je osiguranik pretrpio.
| Pravilo | Šta znači za vlasnika stana |
| Naknada do visine štete | Osiguranjem se ne zarađuje |
| Ugovorena niža granica | Punovažno je ugovoriti naknadu manju od štete, na primer učešće u šteti |
| Izmakla korist | Uzima se u obzir samo ako je ugovorena, na primer izgubljena kirija |
| Više šteta u istom periodu | Svaka se naknađuje u punom iznosu do cele svote, bez umanjenja za ranije isplate |
| Ugovorena vrednost stvari | Naknada se određuje prema njoj, osim ako je znatno veća od stvarne bez opravdanog razloga |
Svota osiguranja: podosiguranje i nadosiguranje
- Podosiguranje. Ako je na početku perioda osiguranja vrednost stana bila veća od svote osiguranja, naknada se srazmerno smanjuje, osim ako je drukčije ugovoreno. Naš primer: stan vredi 100.000 €, osiguran je na 50.000 €, šteta iznosi 10.000 €; naknada je 5.000 €. Ako je ugovoreno da odnos vrednosti i svote nema značaja, osiguravač plaća punu štetu do svote.
- Nadosiguranje. Ako je svota veća od vrednosti stana, a niko nije postupio nesavesno, svota se snižava do stvarne vrednosti i premije se srazmerno smanjuju. Ako je veća svota ugovorena prevarom, druga strana može tražiti poništenje ugovora.
- Pad vrednosti. Ako se vrednost osigurane stvari smanji tokom osiguranja, svaka strana može tražiti sniženje svote i premije.
Štete koje nisu pokrivene
| Šteta | Pravilo |
| Nastala slučajno ili nepažnjom osiguranika | Pokrivena, osim ako je izričito isključena ugovorom |
| Prouzrokovana namerno ili prevarom | Nije pokrivena; suprotna odredba nema dejstva |
| Potiče od nedostataka same stvari | Nije pokrivena, osim ako je drukčije ugovoreno |
| Ratne operacije i pobune | Nisu pokrivene, osim ako je drukčije ugovoreno |
Koji su rizici pokriveni, na primer požar, poplava ili zemljotres, određuje polisa. Zato uz ponudu tražite i uslove osiguranja.
Premija
Ako je ugovoreno da se premija plaća pri zaključenju ugovora, obaveza osiguravača počinje narednog dana od uplate. Ako premija koja dospeva kasnije nije plaćena, ugovor prestaje po samom zakonu po isteku 30 dana od kad je ugovorniku uručeno preporučeno pismo o dospelosti, ali ne pre 30 dana od dospelosti. Ugovor prestaje po samom zakonu i ako premija nije plaćena u roku od godinu dana od dospelosti.
Kad se nešto promeni
Kod osiguranja imovine ugovornik mora obavestiti osiguravača o svakoj promeni okolnosti koja može biti važna za ocenu rizika. Ako je rizik povećan njegovim postupkom, obaveštava bez odlaganja; ako se povećao bez njegovog učešća, u roku od 14 dana od kad je saznao. Ako se šteta dogodi pre nego što je osiguravač obavešten, ili pre dogovora o većoj premiji, naknada se smanjuje srazmerno plaćenoj i potrebnoj premiji. Ko stan počne izdavati, neka proveri uslove polise.
Kad nastane šteta
| Korak | Šta zakon kaže |
| Sprečiti i ograničiti štetu | Osiguranik mora preduzeti sve moguće mere; osiguravač naknađuje razumne troškove spašavanja, i iznad svote osiguranja |
| Prijaviti osiguravaču | Najkasnije u roku od tri dana od saznanja; ko zakasni, naknađuje osiguravaču štetu koju mu je time prouzrokovao |
| Gubitak prava | Odredbe polise po kojima osiguranik gubi pravo na naknadu jer posle štete nije ispunio neku obavezu su ništave |
| Isplata | U ugovorenom roku, ne dužem od 14 dana od obaveštenja; ako iznos nije utvrđen, nesporni deo se isplaćuje kao predujam; za kašnjenje teku zatezne kamate |
Osiguranik nema pravo da oštećenu stvar prepusti osiguravaču i traži punu svotu, ako drukčije nije ugovoreno.
Prodaja stana i hipoteka
- Polisa prelazi na kupca. Kad se osigurana stvar proda, prava i obaveze ugovornika osiguranja prelaze po samom zakonu na kupca, ako drukčije nije ugovoreno. Prodavac koji osiguravača ne obavesti o prodaji ostaje dužan za premije koje dospevaju i posle prodaje. Osiguravač i kupac mogu odustati od osiguranja uz otkazni rok od 15 dana, najkasnije u roku od 30 dana od saznanja za prodaju. Šta još uraditi pri prodaji, objašnjava naš vodič za prodaju stana.
- Stan pod hipotekom. Posle osiguranog slučaja založna prava koja su postojala na stanu prelaze na naknadu iz osiguranja, i osiguravač je ne može isplatiti vlasniku bez saglasnosti hipotekarnog poverioca, osim ako za to pravo nije znao niti mogao znati. Kako se prodaje stan pod hipotekom, objašnjava naš tekst o prodaji stana pod hipotekom.
- Odgovorno treće lice. Isplatom naknade prava prema licu odgovornom za štetu, na primer komšiji čija je instalacija procurila, prelaze na osiguravača.
Kratka lista
| Pitanje | Zašto |
| Da li svota odgovara vrednosti stana | Zbog podosiguranja |
| Koji rizici su u polisi | Požar, poplava, zemljotres ili izliv vode nisu automatski pokriveni |
| Da li je ugovorena izmakla korist | Bez toga se izgubljena kirija ne naknađuje |
| Kada se plaća premija | Od toga zavisi početak pokrića |
| Da li je stan pod hipotekom | Banka mora dati saglasnost za isplatu |
| Prodajete stan | Obavestite osiguravača |
Stanove možete oglasiti ili pronaći u našoj kategoriji nekretnina.
Često postavljana pitanja
Šta je podosiguranje? Kad je stan vredan više od svote osiguranja, naknada se srazmerno smanjuje, osim ako je ugovoreno drukčije.
U kom roku se prijavljuje šteta? Najkasnije u roku od tri dana od kad je osiguranik saznao za štetu. Ko zakasni, ne gubi pravo, ali osiguravaču naknađuje štetu nastalu zbog kašnjenja.
Za koliko dana osiguravač mora isplatiti štetu? U ugovorenom roku, koji ne može biti duži od 14 dana od obaveštenja, a ako je za utvrđivanje iznosa potrebno vreme, od kad je iznos utvrđen.
Šta se dešava s polisom kad prodam stan? Prava i obaveze iz polise po zakonu prelaze na kupca, ako nije drukčije ugovoreno. Osiguravač i kupac mogu otkazati uz rok od 15 dana.
Da li osiguranje pokriva zemljotres? To određuje polisa. Zakon propisuje opšta pravila, a pokrivene rizike navode uslovi osiguranja.
Izvori
Ugovor o osiguranju imovine uređuje crnogorski Zakon o obligacionim odnosima (Službeni list CG 47/2008, 4/2011 i 22/2017, članovi 1009 do 1036; kasnije izmene zakona ne odnose se na ove članove). Obavezu osiguranja iz ugovora o hipoteci i odluku skupštine o osiguranju zgrade uređuje Zakon o svojinsko-pravnim odnosima (Službeni list CG 19/2009 i 29/2025, članovi 183 i 328). Fijaka je oglasni prostor i ne daje pravne savete ni savete o osiguranju; za konkretnu polisu tražite uslove osiguranja od osiguravača.