Jednaka zarada i transparentnost plata u Crnoj Gori 2026: zarada u oglasu, šta poslodavac ne sme da pita i kako da tražite podatke o platama

Izmene Zakona o radu („Sl. list CG", br. 51/2026), koje važe od 23. aprila 2026., uvele su pravila o transparentnosti zarada po uzoru na Direktivu EU 2023/970. Poslodavac u oglasu ili pre zaključenja ugovora mora da navede početnu zaradu ili raspon zarade i kolektivni ugovor koji uređuje zarade, a od kandidata ne sme da traži podatke o zaradi kod sadašnjeg ili prethodnih poslodavaca. Zaposleni može da traži podatke o svojoj prosečnoj bruto zaradi i o prosečnim zaradama po polu za isti rad ili rad iste vrednosti, a poslodavac odgovara pisano u roku od 45 dana. Ugovor o radu ne sme da zabrani zaposlenom da govori o svojoj zaradi, a u sporu o nejednakoj zaradi teret dokazivanja prelazi na poslodavca. Poslodavci sa više od 100 zaposlenih izveštavaće o razlici u zaradama muškaraca i žena, ali se rokovi za te izveštaje primenjuju tek od 1. juna 2031.

Ovaj vodič objašnjava šta poslodavac mora da kaže o zaradi pre zapošljavanja, šta ne sme da pita, kako da tražite podatke o platama, šta ako zarađujete manje za isti rad i šta važi za velike poslodavce.

Šta poslodavac mora da kaže o zaradi pre zapošljavanja?

• U oglasu za slobodno radno mesto, ili na drugi način koji navede u oglasu, poslodavac upoznaje kandidata sa početnom zaradom ili rasponom zarade za to radno mesto i sa kolektivnim ugovorom koji uređuje zarade kod njega.
• Poslodavac koji nema obavezu oglašavanja iste podatke saopštava licu sa kojim namerava da zaključi ugovor o radu.
• Nazive radnih mesta u oglasu poslodavac navodi na rodno neutralan način.
• Poslodavac koji kandidata ne informiše o zaradi plaća kaznu od 1.000 do 10.000 evra, odgovorno lice od 100 do 1.000 evra, a preduzetnik od 500 do 5.000 evra.

Šta poslodavac ne sme da pita ni da zabrani?

• Od kandidata ne sme da traži podatke o porodičnom statusu i planiranju porodice, o tome da li živi u braku, vanbračnoj zajednici ili životnom partnerstvu, ni podatke o zaradi koju ostvaruje ili je ostvarivao kod prethodnih poslodavaca.
• Ugovor o radu ne sme da sadrži odredbu kojom se zaposlenom zabranjuje da iznosi podatke o svojoj zaradi radi ostvarivanja prava na jednaku zaradu.
• Iznošenje podataka o zaradi radi jednake zarade, podnošenje žalbe ili tužbe protiv poslodavca i obraćanje nadležnim organima ne smatraju se opravdanim razlogom za otkaz.
• Zaposleni koji je pokrenuo postupak za zaštitu prava ne sme zbog toga da trpi štetne posledice.

Kako da tražite podatke o platama?

• Muškarcima i ženama, kao i svim zaposlenima bez obzira na druga lična svojstva, zakon garantuje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti.
• Isti rad ili rad iste vrednosti postoji kada dvoje zaposlenih rade isti posao u istim ili sličnim uslovima, uz uporediv nivo kvalifikacije, odgovornosti, veština, uslova i rezultata rada, ili imaju isti koeficijent složenosti poslova.
• Na vaš zahtev poslodavac dostavlja podatke o vašoj prosečnoj bruto zaradi u prethodnoj godini i o prosečnoj bruto zaradi, razvrstanoj po polu, za zaposlene koji rade isti rad ili rad iste vrednosti.
• Zahtev podnosite lično ili preko ovlašćenog sindikalnog predstavnika, odnosno predstavnika zaposlenih.
• Poslodavac jednom godišnje obaveštava zaposlene o tom pravu. Ako podatke ne dostavi, pravno lice plaća od 2.000 do 20.000 evra, odgovorno lice od 200 do 2.000 evra, a preduzetnik od 500 do 6.000 evra.

Šta ako zarađujete manje za isti rad?

• Imate pravo na naknadu materijalne štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja, kao i na naknadu nematerijalne štete.
• U tom postupku može da vas zastupa sindikat ili predstavnik zaposlenih.
• Odluka poslodavca ili ugovor o radu koji krše pravo na jednaku zaradu su ništavi.
• Kada iznesete činjenice iz kojih se može pretpostaviti diskriminacija, poslodavac mora da dokaže da niste stavljeni u nepovoljniji položaj. Poređenje se ne ograničava na istog poslodavca ni na zaposlene koji rade u isto vreme kad i vi.
• Ako spor izgubite iz formalnih razloga, sud vas na vaš predlog može osloboditi troškova postupka, koji se tada plaćaju iz sredstava suda.

Šta važi za poslodavce sa više od 100 zaposlenih?

• Poslodavac sa više od 100 zaposlenih dostavlja Socijalnom savetu izveštaj o razlikama u zaradama muškaraca i žena, uključujući udeo po osam platnih grupa.
• Poslodavci sa 100 do 149 zaposlenih izveštaj šalju jednom u tri godine do kraja aprila, sa 150 do 249 zaposlenih jednom u tri godine do kraja juna, a sa 250 i više zaposlenih jednom godišnje do kraja decembra. Ovi rokovi se primenjuju od 1. juna 2031.
• Ako izveštaj pokaže neobrazloženu razliku od najmanje 5% u nekoj platnoj grupi koju poslodavac ne ispravi u roku od šest meseci, Socijalni savet donosi zaključak, a poslodavac sa sindikatom u roku od šest meseci izrađuje zajedničku procenu zarada.

Iznos minimalne zarade opisuje naš tekst o minimalnoj zaradi, a prelazak sa određenog na neodređeno vreme tekst o ugovoru na određeno vreme. Nova pravila za početak posla opisuje tekst o probnom radu, a druge novine iz istih izmena tekst o očinskom odsustvu.

Česta pitanja

Da li poslodavac mora da navede platu u oglasu? Da, od 23. aprila 2026. poslodavac u oglasu ili na način naveden u oglasu upoznaje kandidata sa početnom zaradom ili rasponom zarade i sa kolektivnim ugovorom.

Sme li poslodavac da me pita koliku platu imam sada? Ne, izmenjeni zakon zabranjuje da od kandidata traži podatke o zaradi kod sadašnjeg ili prethodnih poslodavaca.

Mogu li kolegama da kažem koliko zarađujem? Da, ugovor o radu ne sme da vam zabrani iznošenje podataka o zaradi radi ostvarivanja prava na jednaku zaradu.

U kom roku poslodavac odgovara na zahtev za podatke o zaradi? Pisano, najkasnije u roku od 45 dana od podnošenja zahteva.

Ko dokazuje u sporu o nejednakoj zaradi? Kada zaposleni iznese činjenice iz kojih se može pretpostaviti diskriminacija, poslodavac dokazuje da zaposleni nije stavljen u nepovoljniji položaj.

Od kada veliki poslodavci izveštavaju o razlici u zaradama? Rokovi za izveštaje Socijalnom savetu primenjuju se od 1. juna 2031.

Izvori

Zaradu u oglasu, zabranu pitanja o prethodnoj zaradi, pravo na podatke o zaradama, teret dokazivanja, izveštaje, kazne i odloženu primenu uređuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. list CG", br. 51/2026, čl. 10, 11, 13, 29, 30, 43, 44, 49, 60, 61, 64 i 66), a evropski okvir za transparentnost zarada opisuje stranica Evropske komisije o jednakoj zaradi. Podaci su provereni 28. septembra 2026. Fijaka je oglasni prostor; ovaj tekst nije pravni savet.