Mobing na poslu u Crnoj Gori 2026: šta je mobing, zahtev posredniku u roku od tri meseca, Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, sud i kazne za poslodavce

Po Zakonu o zabrani zlostavljanja na radu, mobing je svako ponašanje prema zaposlenom koje se ponavlja i kojim se povređuju njegovo dostojanstvo, ugled i integritet, stvara ponižavajuće ili neprijateljsko okruženje ili ga tera da sam da otkaz. Zahtev za zaštitu podnosite pisano posredniku kod poslodavca, a ako posrednik nije određen, poslodavcu, i to najkasnije tri meseca od poslednjeg ponašanja koje predstavlja mobing. Posredovanje traje osam dana, a ako ne uspe, u roku od 15 dana se obraćate Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova ili sudu. Poslodavac koji ne štiti zaposlene plaća od 500 do 10.000 evra.

Ovaj vodič za zaposlene u Crnoj Gori objašnjava šta je mobing, kako i kada podnosite zahtev, šta radi posrednik, kada smete prekinuti rad, kako teče postupak pred Agencijom i sudom i kolike su kazne.

Šta zakon smatra mobingom?

• Mobing je aktivno ili pasivno ponašanje na radu ili u vezi sa radom prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja.
• Takvo ponašanje povređuje dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet, izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada, izoluje zaposlenog ili ga navodi da sam otkaže ugovor.
• Mobing je i podsticanje ili navođenje drugih na takvo ponašanje.
• Mobing mogu vršiti poslodavac, odgovorno lice, kolega, grupa kolega ili treće lice sa kojim dolazite u kontakt na poslu.
• Zakon štiti i lica na stručnom osposobljavanju, praktikante, volontere i svakog ko po bilo kom osnovu radi kod poslodavca, a primenjuje se i na uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.
• Zabranjena je i zloupotreba prava na zaštitu, odnosno pokretanje postupka kada se zna da mobinga nema.

Kako i kada podnosite zahtev?

• Pisani zahtev sa podacima koji ukazuju na mobing podnosite posredniku, a ako on nije određen, poslodavcu.
• Poslodavac sa 30 ili više zaposlenih mora unapred odrediti posrednika, uz mišljenje sindikata.
• Kod manjeg poslodavca posrednika sporazumno određuju zaposleni izložen mobingu, zaposleni koji se tereti i zaposleni kojeg odredi poslodavac, u roku od tri dana od zahteva.
• Pravo na zahtev zastareva za tri meseca, a rok teče od dana kada se mobing poslednji put desio.
• Dok teče taj rok i dok traje posredovanje, ne teku rokovi za obraćanje Agenciji ili sudu.
• Poslodavac mora novog zaposlenog pre početka rada pisano upoznati sa pravima i obavezama u vezi sa mobingom.

Šta radi posrednik?

• Posrednik pokreće postupak u roku od tri dana od prema zahteva, a postupak je hitan i zatvoren za javnost.
• Na zahtev strane u postupku može učestvovati i predstavnik sindikata.
• Posredovanje se završava u roku od osam dana, sporazumom, rešenjem o neuspelom posredovanju ili odustankom, a iz opravdanih razloga može trajati najviše 30 dana.
• Sporazum sadrži mere za prestanak mobinga i može preporučiti premeštaj zaposlenog u drugu radnu sredinu.
• Ako preti nenadoknadiva šteta, posrednik može predložiti poslodavcu zabranu približavanja ili premeštaj lica koje vrši mobing u drugu prostoriju.
• Ako posredovanje ne uspe, posrednik vas o tome obaveštava u roku od tri dana.

Kada smete prekinuti rad?

• Ako poslodavac nije preduzeo mere koje je predložio posrednik, a doktor specijalista nadležne zdravstvene ustanove oceni da vam preti neposredna opasnost po zdravlje ili život, imate pravo da prekinete rad do kraja posredovanja.
• Pre prekida rada o tome obaveštavate poslodavca.
• Za to vreme imate pravo na naknadu zarade kao da ste na radu.
• Pokretanje postupka i svedočenje ne smeju biti razlog za otkaz, proglašenje viškom, disciplinski postupak ili lošiji položaj na poslu.

Kako teče postupak pred Agencijom i sudom?

• Ako niste zadovoljni ishodom kod poslodavca, u roku od 15 dana od obaveštenja ili rešenja pokrećete postupak kod Agencije za mirno rešavanje radnih sporova ili kod suda.
• Kod Agencije miritelj zakazuje raspravu u roku od sedam dana, a mirenje se po pravilu završava u roku od 30 dana.
• Sporazum postignut pred Agencijom postaje pravosnažan i izvršan danom dostavljanja, a troškove miritelja strane ne plaćaju.
• Ako učinite verovatnim da je mobing izvršen, druga strana mora dokazati da ga nije bilo.
• Sud može odrediti zabranu približavanja i zabranu pristupa oko vašeg radnog mesta, i o tome odlučuje u roku od osam dana.
• Poslodavac odgovara za štetu koju mobingom prouzrokuju odgovorno lice ili zaposleni, a naknadu može tražiti od njih.

Kolike su kazne?

• Nadzor nad sprovođenjem zakona od 2024. vrši inspekcija rada.
• Zaposleni koji vrši mobing, ne prijavi ga ili zloupotrebi pravo na zaštitu odgovara za povredu radne dužnosti.

Otkaz i otpremninu objašnjava naš tekst o otkazu ugovora o radu, a naknadu tokom bolesti tekst o bolovanju. Pravo na advokata bez naknade opisuje tekst o besplatnoj pravnoj pomoći, a radno vreme i odmore tekst o godišnjem odmoru i prekovremenom radu.

Česta pitanja

Šta se smatra mobingom na poslu? Mobing je ponašanje prema zaposlenom koje se ponavlja i kojim se povređuju njegovo dostojanstvo i integritet, stvara ponižavajuće okruženje ili ga tera da sam da otkaz.

Kome prijavljujem mobing? Pisani zahtev podnosite posredniku kod poslodavca, a ako posrednik nije određen, poslodavcu.

Do kada mogu prijaviti mobing? Najkasnije tri meseca od dana kada se mobing poslednji put desio.

Šta ako posredovanje ne uspe? U roku od 15 dana od obaveštenja pokrećete postupak kod Agencije za mirno rešavanje radnih sporova ili kod suda.

Mogu li dobiti otkaz zato što sam prijavio mobing? Ne, pokretanje postupka i svedočenje ne smeju biti razlog za otkaz, a poslodavac za to plaća od 500 do 10.000 evra.

Ko dokazuje mobing na sudu? Ako učinite verovatnim da je mobing izvršen, druga strana mora dokazati da ga nije bilo.

Izvori

Pojam mobinga, postupak kod poslodavca, rokove, zaštitu pred sudom i kazne uređuje Zakon o zabrani zlostavljanja na radu (Službeni list 30/2012, 54/2016 i 84/2024, čl. 2 do 30), a inspekciju rada kao nadzor zakon iz 2024 (Službeni list 84/2024, čl. 41). Postupak pred Agencijom uređuje Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova (Službeni list 145/2021, čl. 56, 65, 68 i 69) sa izmenama iz 2025 (Službeni list 160/2025). Podaci su provereni 27. septembra 2026. Fijaka je oglasni prostor; ovaj tekst nije pravni savet.