Koliko košta ostavinski postupak kod notara? Naknada notara iznosi 65 € za zaostavštinu do 5.000 €, a preko toga 65 € i 0,5% na višak, najviše 350 €, uz PDV i troškove postupka.
Stan ili kuća često menjaju vlasnika ne prodajom, nego nasleđem. Pretraga to potvrđuje: uz "ostavinski postupak" najčešće idu "kod notara", "crna gora" i "cena", a traže se i "koliko traje ostavinski postupak kod notara", "ostavinska rasprava posle smrti roditelja", "porez na nasledstvo od roditelja" i "da li naslednici prvog reda placaju porez".
Ovaj tekst prolazi kroz ta pitanja redom: ko nasleđuje po zakonu, kako postupak ide od smrtovnice do rešenja, šta znači odricanje od nasleđa, koliko košta notar, kada se plaća porez na promet i do koje mere naslednici odgovaraju za dugove.
Nasleđe prelazi u trenutku smrti, a upis dolazi posle
Po crnogorskom Zakonu o nasleđivanju zaostavština prelazi na naslednike po sili zakona u trenutku smrti ostavioca. Ko su naslednici i koliki im je deo utvrđuje se u ostavinskom postupku, rešenjem o nasleđivanju. Pravosnažno rešenje dostavlja se nadležnom organu, a za nepokretnosti je to osnov za upis naslednika u katastar. Dok se to ne desi, u listu nepokretnosti i dalje stoji ime umrlog.
Stranci u Crnoj Gori imaju, pod uslovom uzajamnosti, ista nasledna prava kao crnogorski državljani, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, a uzajamnost se pretpostavlja dok se ne dokaže suprotno.
Ko nasleđuje po zakonu
Ako nema testamenta, nasleđuje se po naslednim redovima, a bliži red isključuje dalji:
| Nasledni red | Ko nasleđuje | Kako se deli |
| Prvi | Deca i supružnik ostavioca | Na jednake delove; umesto ranije umrlog deteta nasleđuju njegova deca |
| Drugi | Supružnik i roditelji, ako nema potomaka | Supružnik polovinu, roditelji polovinu; umesto umrlog roditelja nasleđuju braća i sestre ostavioca |
| Treći | Dedovi i babe, ako nema ni potomaka, ni roditelja i njihovih potomaka, ni supružnika | Polovina lozi po ocu, polovina lozi po majci |
| Četvrti | Pradedovi i prababe | Polovina po ocu, polovina po majci |
Ako su oba roditelja umrla pre ostavioca bez potomaka, supružnik nasleđuje sve. Vanbračni supružnik je u nasleđivanju izjednačen sa bračnim, a usvojenik iz potpunog usvojenja sa detetom. Životni partner lica istog pola je u pravu nasleđivanja izjednačen sa bračnim supružnikom.
Testamentom se može raspolagati samo delom imovine. Potomci, supružnik, usvojenici, roditelji i usvojioci su nužni naslednici: nužni deo potomaka i supružnika iznosi polovinu, a ostalih nužnih naslednika trećinu onoga što bi im pripalo po zakonu.
Kako teče postupak
Naslednici postupak ne moraju pokretati sami: pokreće se po službenoj dužnosti čim sud sazna za smrt.
- Smrtovnica. Organ koji vodi matični registar dužan je da je dostavi ostavinskom sudu u roku od 15 dana od upisa smrti.
- Sud poverava postupak notaru sa službenim sedištem na svom području. Nadležan je sud prema prebivalištu, odnosno boravištu ostavioca, a ako ga u Crnoj Gori nije imao, sud na čijem je području pretežni deo zaostavštine.
- Ročište. Notar poziva naslednike i upozorava ih da do kraja postupka mogu izjaviti da li se primaju nasleđa ili ga se odriču. Ko ne dođe i ne da izjavu, smatra se da se prima nasleđa.
- Rešenje o nasleđivanju. Sadrži nepokretnosti sa podacima iz katastra, naslednike i njihove delove. Ako se svi naslednici dogovore o diobi, notar sporazum unosi u rešenje.
- Prigovor u roku od osam dana. Protiv rešenja notara prigovor se podnosi notaru, a o njemu odlučuje sud koji je poverio postupak.
- Pravosnažnost i upis. Notar na pravosnažno rešenje stavlja potvrdu o pravosnažnosti, a rešenje se dostavlja nadležnom organu.
Notar vraća predmet sudu ako treba postaviti privremenog staraoca zaostavštine, odrediti mere obezbeđenja ili ako poverioci traže izdvajanje zaostavštine. Ako umrli nije ostavio imovinu, postupak se obustavlja, kao i kad je ostavio samo pokretne stvari, a niko ne traži raspravu. Zakon ne propisuje ukupno trajanje postupka.
Odricanje od nasleđa
Naslednik se može odreći nasleđa izjavom do završetka rasprave. Odricanje ne može biti delimično ni pod uslovom, i ne može se opozvati. Ne može se odreći onaj ko je već raspolagao zaostavštinom ili njenim delom.
Odricanje "u korist" određenog naslednika, na primer brata ili sestre, zakon smatra prijemom nasleđa uz istovremeno ustupanje dela. Ko se odrekne samo u svoje ime, smatra se kao da nikad nije bio naslednik, a njegov deo ide dalje kao da je umro pre ostavioca. Naslednik koji živi u inostranstvu izjavu o odricanju može dati i pred crnogorskim konzularnim predstavnikom ili stranim notarom.
Koliko košta ostavinski postupak kod notara
Po Tarifi o naknadama za rad notara kao poverenika suda u ostavinskom postupku, na snazi od 9. aprila 2026, notaru za sve radnje u postupku pripada jedna naknada prema vrednosti zaostavštine:
| Vrednost zaostavštine | Naknada notara |
| do 5.000 € | 65 € |
| preko 5.000 € | 65 € + 0,5% na iznos preko 5.000 €, najviše 350 € |
Na naknadu se obračunava PDV. Vrednost utvrđuje notar po slobodnoj oceni, na osnovu izjava naslednika i podataka iz postupka, i to neto: odbijaju se dugovi ostavioca, troškovi sahrane, legati i troškovi popisa i procene. Za zaostavštinu od 40.000 € naknada iznosi 240 €, a od oko 62.000 € naviše dostiže gornju granicu od 350 €. Ako notar utvrdi da umrli nije ostavio zaostavštinu, naknada mu ne pripada.
Posebno se plaćaju popis i pečaćenje imovine, ako do njih dođe (75% osnovne naknade), procena veštaka ako je notar odredi, i troškovi koje je notar imao u postupku.
Porez kad se nasleđuje nekretnina
Nasleđivanje nekretnine je promet u smislu Zakona o porezu na promet nepokretnosti, a obveznik je naslednik. Porez ne plaćaju:
- naslednici prvog naslednog reda, supružnik i roditelji ostavioca, kao i životni partner lica istog pola koji je sa ostaviocem živeo u partnerstvu do smrti: to oslobođenje daje Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola iz 2020, a od 10. septembra 2026. partnera izričito navodi i Zakon o porezu na promet nepokretnosti;
- naslednik drugog naslednog reda, za jedan nasleđeni stan, ako je sa ostaviocem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti;
- naslednik koji se u toku postupka odrekne nasleđa ili ustupi svoj deo drugom sanasledniku, za taj deo.
Ostali naslednici, na primer braća, sestre ili sestrići koji nisu živeli sa ostaviocem, plaćaju porez po istim stopama kao kod kupovine: 3% do 150.000 €, pa 4.500 € + 5% na iznos preko 150.000 €. Osnovica je tržišna vrednost, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja, a prijava se podnosi u roku od 15 dana. Detalje objašnjava tekst o porezu na promet nepokretnosti.
Kad postanete vlasnik, na red dolazi i godišnji porez na imovinu, uz prijavu opštini u roku od 30 dana od sticanja. Kako se računa, opisali smo u tekstu o porezu na imovinu.
Dugovi ostavioca
Naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do vrednosti nasleđene imovine. Kad ima više naslednika, odgovaraju solidarno, svaki do vrednosti svog naslednog dela, a međusobno dele dugove srazmerno delovima. Ko se odrekao nasleđa, ne odgovara za dugove. Poverioci mogu u roku od tri meseca od otvaranja nasleđa tražiti da se zaostavština odvoji od imovine naslednika.
Ako je na nasleđenom stanu upisana hipoteka, ona ostaje dok se dug ne zatvori i hipoteka ne izbriše. Kako to ide kod prodaje, objašnjava tekst o prodaji stana pod hipotekom.
Posle rešenja: upis i prodaja
Kad je rešenje pravosnažno i naslednici upisani, stan se može prodati kao i svaki drugi. Ako je naslednika više, a samo jedan želi da zadrži stan, dogovor o diobi najlakše je uneti u rešenje o nasleđivanju. Postupak prodaje opisuju vodič za prodaju stana i tekst o kupoprodajnom ugovoru kod notara, a oglas možete objaviti u kategoriji nekretnina.
Često postavljana pitanja
Ko su naslednici prvog reda? Deca i supružnik ostavioca, na jednake delove. Umesto deteta koje je umrlo pre ostavioca nasleđuju njegova deca.
Da li naslednici prvog reda plaćaju porez na nasleđe? Ne. Naslednici prvog naslednog reda, supružnik i roditelji ostavioca oslobođeni su poreza na promet nepokretnosti.
Mogu li se odreći nasleđa u korist brata ili sestre? Možete, ali zakon to smatra prijemom nasleđa i ustupanjem dela. Ako deo ustupite sanasledniku u toku postupka, za taj deo ne plaćate porez na promet.
Moram li doći u Crnu Goru ako živim u inostranstvu? Izjavu o odricanju od nasleđa možete dati i pred crnogorskim konzularnim predstavnikom ili stranim notarom. Za ostale izjave potpis mora biti overen od suda ili notara, a možete imati i punomoćnika.
Da li naslednik odgovara za dugove ostavioca? Samo do vrednosti nasleđene imovine. Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za dugove.
Izvori
Nasledni redovi, nužni deo, odricanje i odgovornost za dugove su iz Zakona o nasleđivanju (Službeni list CG 74/2008, članovi 5, 9 do 20, 27, 28, 130 do 136, 140 i 141). Postupak kod notara uređuje Zakon o vanparničnom postupku (članovi 94 do 99, 119a do 134f). Naknada notara je iz Tarife o naknadama za rad notara kao poverenika suda u ostavinskom postupku (Službeni list CG 49/2026). Porez uređuje Zakon o porezu na promet nepokretnosti (članovi 8, 9, 11, 14, 15 i 16, sa izmenom iz Službenog lista CG 132/2026). Položaj životnog partnera uređuju članovi 66 i 67 Zakona o životnom partnerstvu lica istog pola (Službeni list CG 67/2020). Fijaka je oglasni prostor i ne daje pravne savete; za konkretnu zaostavštinu konsultujte notara ili advokata.