Da li ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti kod notara? Mora, u formi notarskog zapisa. Notar mora pročitati ugovor i upozoriti primaoca da imovina ne ulazi u zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici; bez toga ugovor ne važi.
Stan u zamenu za brigu do kraja života ugovara se ugovorom o doživotnom izdržavanju, i oko njega ima mnogo pitanja. Pretraga u Crnoj Gori ih pokazuje: uz "ugovor o doživotnom izdržavanju" idu "porez", "primer", "i nužni deo", "zakon", "cena" i "obrazac", uz "doživotno izdržavanje" idu "za stan" i "u zamenu za stan", a uz "ugovor o doživotnom izdržavanju porez" i "koliki je porez na ugovor o dozivotnom izdrzavanju".
Ovaj tekst objašnjava šta ugovor obuhvata, zašto bez notarskog zapisa ne važi, kada stan prelazi na davaoca izdržavanja, ko i kada plaća porez, kako se ugovor raskida i kada ga zakonski naslednici mogu osporiti.
Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju
Crnogorski Zakon o obligacionim odnosima ga definiše ovako: jedna strana, davalac izdržavanja, obavezuje se da će drugu stranu ili treće lice, primaoca izdržavanja, izdržavati do smrti, a druga strana joj za to daje svu ili deo svoje imovine. Sticanje je odloženo do trenutka smrti primaoca izdržavanja.
- Ugovor može obuhvatiti samo stvari i prava koja postoje u trenutku zaključenja ugovora.
- Ako drugačije nije ugovoreno, izdržavanje naročito obuhvata stanovanje, hranu, odeću i obuću, negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne potrebe.
- Izdržavanje se može ugovoriti za dvoje ili više lica, na primer za bračni par, i svako od njih ima zasebno pravo na ugovorena davanja.
- Ako je izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, davalac stiče svojinu smrću svog saugovarača, ako ugovorom nije određeno da svojina prelazi smrću trećeg lica.
Forma: samo notarski zapis
Po crnogorskom Zakonu o notarima ugovori o doživotnom izdržavanju sačinjavaju se u formi notarskog zapisa, a ugovor koji nije sačinjen u toj formi ne proizvodi pravno dejstvo. Zakon o obligacionim odnosima dodaje da notar pre toga mora strankama pročitati ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozoriti da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Notar na samom ugovoru potvrđuje da je to učinjeno; ugovor sačinjen suprotno tome je ništav.
Ugovor je ništav i kad je davalac izdržavanja lice koje se u okviru svog zanimanja ili delatnosti stara o primaocu, na primer medicinsko osoblje, bolnica ili agencija, ako prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.
Šta se dešava sa stanom dok je primalac živ
Primalac izdržavanja ostaje upisan kao vlasnik; davalac stan stiče tek njegovom smrću. Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnu knjigu, a za nekretnine je to katastar. Potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugog.
Kako se čita šta je upisano na stanu, objašnjava tekst o listu nepokretnosti.
Raskid ugovora
| Situacija | Šta zakon dozvoljava |
| Obe strane se slože | Sporazumni raskid, i pošto je izvršenje počelo |
| Žive zajedno, a odnosi su toliko poremećeni da je zajednički život nepodnošljiv | Svaka strana može tražiti od suda raskid |
| Jedna strana ne izvršava obaveze | Druga strana može tražiti raskid |
| Okolnosti su se promenile pa je ispunjenje znatno otežano | Sud može odnose iznova urediti, raskinuti ugovor ili pravo primaoca preinačiti u doživotnu rentu |
Kod raskida svaka strana zadržava pravo da od druge traži naknadu koja joj pripada po opštim pravilima imovinskog prava.
Kad davalac izdržavanja umre prvi
Obaveze davaoca izdržavanja posle njegove smrti prelaze na njegovog bračnog supružnika, odnosno partnera u zajednici života lica istog pola, i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu. Ako ne pristanu, ugovor se raskida, a oni ne mogu tražiti naknadu za ranije dato izdržavanje. Ako nisu u stanju da preuzmu obaveze, mogu tražiti naknadu od primaoca izdržavanja, a sud je određuje po slobodnoj oceni, ceneći imovno stanje i jednih i drugih.
Zakonski naslednici: kada mogu osporiti ugovor
Imovina iz ugovora ne ulazi u zaostavštinu, pa nužni naslednici na nju nemaju pravo. Zakonski naslednici primaoca mogu, međutim, tražiti od suda poništaj ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor za davaoca izdržavanja nije predstavljao nikakvu neizvesnost.
- Rok je jedna godina od dana saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca.
- Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaoca.
Po čemu se ovaj ugovor razlikuje od poklona i nasleđa, pokazuje tabela:
| Pitanje | Doživotno izdržavanje | Poklon | Nasleđe |
| Kada prelazi svojina | Smrću primaoca izdržavanja | Za života, upisom u katastar | Smrću ostavioca, a upis posle rešenja o nasleđivanju |
| Forma | Notarski zapis | Notarski zapis | Ostavinski postupak kod notara |
| Nužni naslednici | Imovina ne ulazi u zaostavštinu | Pokloni se, pod zakonskim uslovima, dodaju vrednosti zaostavštine pri obračunu nužnog dela | Nužni deo se računa od zaostavštine |
Pravila za poklon opisuje tekst o ugovoru o poklonu stana, a za nasleđe tekst o ostavinskom postupku.
Porez i notar
Porez na promet. Obveznik je davalac izdržavanja, kao sticalac nepokretnosti, a poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja. Poresku prijavu davalac podnosi u roku od 15 dana od nastanka obaveze. Porez ne plaća davalac koji je naslednik prvog naslednog reda u odnosu na primaoca, na primer dete ili bračni supružnik. Ostali plaćaju po stopama od 3% do 150.000 €, pa 4.500 € + 5% na iznos preko 150.000 €, na tržišnu vrednost: za stan vredan 90.000 € to je 2.700 €. Više o obračunu piše u tekstu o porezu na promet nepokretnosti.
Notar. Tarifa iz 2026. nema poseban stav za ovaj ugovor, pa se naknada za notarski zapis računa po tarifnom broju 1, prema vrednosti predmeta: za stan vredan 90.000 € to je 480 €, uz PDV.
Kratka lista pre potpisa
| Provera | Zašto |
| Da je forma notarski zapis | Bez nje ugovor ne proizvodi pravno dejstvo |
| Šta tačno obuhvata izdržavanje | Zakon daje okvir, a ugovor određuje obim |
| Koje nekretnine su predmet ugovora | Samo one koje postoje u trenutku zaključenja |
| Upis prava davaoca u katastar | Tako davalac obezbeđuje svoje pravo |
| Ko nastavlja izdržavanje ako davalac umre | Supružnik, odnosno partner, i potomci samo ako pristanu |
| Da li je davalac naslednik prvog reda | Od toga zavisi porez na promet |
Ako se stan posle svega prodaje, postupak opisuje vodič za prodaju stana, a oglas možete objaviti u kategoriji nekretnina.
Često postavljana pitanja
Kada davalac izdržavanja postaje vlasnik stana? Smrću primaoca izdržavanja. Do tada je primalac vlasnik, a davalac svoje pravo može obezbediti upisom u katastar.
Ko plaća porez i kada? Davalac izdržavanja, a obaveza nastaje danom smrti primaoca; prijava se podnosi u roku od 15 dana. Davalac koji je naslednik prvog naslednog reda primaoca, na primer dete ili supružnik, ne plaća porez na promet.
Mogu li naslednici osporiti ugovor o doživotnom izdržavanju? Zakonski naslednici mogu tražiti poništaj ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor za davaoca nije predstavljao nikakvu neizvesnost. Rok je godinu dana od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca.
Može li se ugovor raskinuti? Može, sporazumno, ili kod suda ako strane žive zajedno a odnosi su nepodnošljivi, ako jedna strana ne izvršava obaveze ili ako su se okolnosti bitno promenile.
Šta ako davalac izdržavanja umre pre primaoca? Obaveze prelaze na njegovog supružnika, odnosno partnera, i potomke pozvane na nasleđe ako pristanu. Ako ne pristanu, ugovor se raskida bez naknade za ranije dato izdržavanje.
Izvori
Pojam, forma, raskid, prava naslednika i smrt davaoca izdržavanja uređeni su crnogorskim Zakonom o obligacionim odnosima (Službeni list CG 47/2008, članovi 1075 do 1086, sa izmenom članova 1085 i 1086 iz Službenog lista CG 123/2024). Obavezna forma notarskog zapisa je iz člana 52 Zakona o notarima, a obračun nužnog dela iz člana 30 Zakona o nasleđivanju. Porez uređuje crnogorski Zakon o porezu na promet nepokretnosti (članovi 8, 11, 12, 15 i 16), a naknadu notara Tarifa o naknadama za rad i naknadama troškova notara (Službeni list CG 49/2026, tarifni broj 1). Fijaka je oglasni prostor i ne daje pravne savete; za konkretan ugovor konsultujte notara ili advokata.